KUKICANJE U FORMULI JEDAN

Laz - II deo

Fri, 26 Sep 2008 05:06:41 +0200

Psiholozi kazu da prosecan covek prosecno izgovori laz svakih sedam minuta. To radi najcesce nesvesno. Na pitanje poznanika ili komsija "Kako si?", obicno odgovaramo sa "Dobro", bez obzira sto se u tom trenutku uopste ne osecamo dobro. Zasto smo se posluzili ovom lazi? Verujem, da bi se zastitili od daljeg ispitivanja, koje vodi tome da budemo tema razgovora i da problem koji nas tisti sakrijemo od ociju javnosti. Medjutim ako nas to isto pita neko sa kim smo bliski - u koga imamo poverenje, odgovoricemo potpuno drugacije: otvoreno i iskreno. To navodi na zakljucak da u mnogo slucajeva, odluka da li cemo slagati ili ne zavisi od toga kome se obracamo - odnosno ko i zasto pita. Ako neko insistira na odgovoru, a to su obicno osobe koje od nas imaju ocekivanja koje mi iz nekog razloga ne mozemo ili ne zelimo da ispunimo, a pritom zavisimo na neki nacin od njih, pribegavamo opet lazima. Odnos dece i roditelja je za to najbolji primer. (U Srbiji je obavezno osnovno obrazovanje. Sta biva sa detetom koje nece ili ne moze da uci? Izlozeno pritiscima da bude kao i vecina ostalih, dete koje nece da uci je poziciji da kroz lazi stalno nalazi opravdanje za neispunjena ocekivanja: ne voli ga uciteljica, ne cuje dobro, zaboravio je domaci kog kuce, boluje od izmisljene bolesti "disleksije" i sl.).

Najcesce razlikujemo "bele"/sitne i krupne lazi. Prve smatramo bezazlenim i preko njih prelazimo, a krupne po logici stvari bi trebalo da "progutamo".
Ovakva podela ili ima los naziv ili je potpuno pogresno postavljena. S' obziom da si svi koristmo lazima kao neminovnoscu opstanka u drustvu, jedina podela koju mogu da zamislim je podela na afirmativne i destruktivne lazi, bez obzira na njihovu "velicinu" ili ozbiljnost. Podela je zasnovana na tome da li je laz izreknuta da bi onom koga se laze objektivno pomoglo ili da bi mu se odmoglo, odnosno da li je laz dobronamerna ili zlonamerna.

Afirmativna laz je ona koja ne moze da ima nikakve lose posledice, a nekoga moze da ohrabri i podstakne da napreduje ili prebrodi tesku situaciju ili prosto da ga se zastiti od traume. Deci pricamo za sve zasta su se potrudili da urade da je jako dobro (cak i ako nije) ne bi li ih ohrabrili da nastave da se trude, teskim bolesnicima da izgledaju mnogo bolje ne bi li im ulili nadu za zivotom, starim rodjacima da cemo se videti ponovo iako i sami sumnjamo da ce biti tako, zeni koju volimo kazemo da je najlepsa i najmudrija zena na svetu, mami kazemo da pravi najbolje sarme i da nema bolje majke.

Destruktivne lazi su one koje neko izrice sa namerom da nekoga povredi, da mu nanese stetu, da ucini da se taj neko oseca ili da mu se desi nesto lose. Najcesca vrsta destruktivnih lazi su "kvazi dobronamerne lazi" gde kreatori veruju da su ih izrekli u dobroj nameri, a one zapravo donose nemir, nesrecu, razocarenje, agresiju, depresiju, pa i smrt.

Da li je laz uvek laz ili nam se tako samo cini?

Sta je laz? Za laz kazemo da je ono sto ne odgovara istini. A sta je istina i da li zaista postoji? Ako napravimo eksperiment (do sada bilion puta napravljen) da dvoje ili petoro ljudi prepricaju dogadjaj kome su svi prisusvovali, osim sleda kod kojih se uglavnom svi slazu, opisi samog dogadjaja je potuno drugaciji kod svakog usesnika. S' obzirom na sposobnosti zapazanja, analize, elokvencije..., svaki ucesnik ce ispricati svoju licnu pricu koja je zasnovana na njegovom vidjenju dogadjaja. Postavlja se pitanje sta je od ovoga istina. Ko je dogadjaj najbolje opisao i da li to znaci da svi ostali lazu?
Svaki iskaz je istina i svaki iskaz je laz. Samo su drugaciji pogledi na isti dogadjaj. Svako je u dogadjaju primetio ono sto je za njega kao osobu bitno, a neki cak mogu i da ne primete da se bilo sta desilo.
Dakle, kako povuci liniju izmedju?

Comments

LAZ - cemu...kome...zasto???

Fri, 26 Sep 2008 00:50:04 +0200

Laz je duboko povezana sa normama drustvenog ponasanja. Svi mi u odredjenoj meri, svako na svoj nacin odstupamo od tih normi. Da bi bili prihvaceni, koristimo se lazima odnosno govorimo stvari koje zaista ne mislimo i koje ne odgovaraju istini u cilju da se prikrijemo od ostatka copora. Navescu naizgled bezazlene primere kojima podlezemo, a koji su ipak lazi.

Ljudi koje neizmerno volite dobili su bebu. Prirodno roditelji je vole i misle da je najlepsa na svetu. Sa entuzijazmom vam pokazujeu njene slike, ocekujuci od vas da potvrdite njihovo misljenje. Nasli ste se u situaciji da morate nesto da kazete. Iako milite da beba nije nista posebno ljupka, najcesce cete reci da je bas slatka, pravi medenjak.

Starija rodjaka vas prilikom posete posluzuje kafom. Drhtavom starackom rukom vas uz sve pocasti posluzuje iz svog predratnog servisa, koji cuva samo za specijalne prilike. Kafa je izvetrela i vise podseca na vodu nego na kafu. Starica vas gleda sa ljubavlju i zahvalnoscu sto ste nasli vremena da je posetite sada kada su je svi zaboravili. Pita vas: "Je l' ti je dobra kafa?" Sta cete reci u takvoj situaciji? "Ne, ja ovo ne mogu da pijem?" Pitanje je bilo direktno - jebi ga. A onda sledi kurtoazna laz: "Dobra je kafa, odlicna" ili "Dobra je kafa, nego ovih dana imam problema sa stomakom".

Nemate posao i u situaciji ste da morate da radite i ono sto ne volite da bi ste preziveli. Odlazite na intervju za posao. Covek sa kojim imate razgovor vas pita zasto hocete da radite taj posao. Vi izricete laz da je taj posao nesto sto bas obozavate da radite. Znam zenu koja je shvativsi da nece dobiti posao cistacice, morala da prelomi u sebi i da kaze da prosto obozava da cisti, zato sto je bez te lazi nije imala sanse da je prime (posao moze da dobije samo onaj ko to zaista zeli da radi - jer kako poslodavci kazu "pare su potrebne svima").

Ovo su prosti primeri zasto lazemo. Krupne lazi nastaju na isti nacin, samo sto je kod njih i ulog i dobit veci. Naravno i posledice kad se laz rasprsne.

Naravno, postoje retki ljudi koji ne pribegavaju ni ovoj vrsti lazi. To su ljudi koji ni od koga ne zavise. U jednom trenutku pomislih da bi to mogli da budu veliki mocnici, ali to nije tacno. Oni to mogu da urade samo sa onima koji su ispod njih, ali ne mogu prema onima sa kojima saradjuju na istom nivou i klijentima od kojih dobijaju novac.
Dakle to mogu samo klosari, koji bas ni od koga ne zavise i koji su se odavno ispisali iz drustva zajedno sa svim njegovim normama.

Comments

Ubica u jagnjecoj kozi

Mon, 28 Apr 2008 14:15:43 +0200

Pozelela mu je srecan Uskrs.
Rekao mi je: "Lepo od nje".
Dobri zet,
koji joj je ubio sestru.
Nisu pitali zasto.
Nije rekao zasto.
cemu pitanja.
Bila je luda.
Nosila je u sebi dete
urodjenika sa Samoe,
pila sa klosarima na ulici.
A on joj je dozvolio da se vrati
i da pljune duboko u sebe.
Kupio joj je kucu na moru u
i zatvorio je u nju.
Bila je zuta i ostala bez glasa.
Nije znao,kada su je pronasli u motelu,
zasto se obesila
i sta je to videla u tom japasnkom filmu.
Cestitala mu je Uskrs
Rekao je: "Lepo od nje".
I nije ni pomislio na Nju
I nije posumnjao da ju je ubio.

Comments

Prvo skoči, pa reci "hop"

Mon, 28 Apr 2008 01:32:25 +0200

Pojavila su se različita društva za zaštitu životinja u paketu sa drugim organizacijama za zaštitu svega i svačega, a sve cilju antivarvarizacije i dokazivanja humanosti koju nasi pretci nisu poznavali pa nismo imali od koga da je prihvatimo. Edukuju nas da životinje ne treba zlostavljati i ubijati. Za mene je sasvim prirodno da životinje ne smeju biti zlostavljane i smatram da nijedana psihički normalna osoba ne ispoljava takvu vrstu ponašanja. Pozdravljam, ipak, angažman tih organizacija, kao mehanizmima da se neželjene životinje zbrinu i povere na čuvanje onima koji ih žele i imaju uslova za to. Pozdravljam i prikupljanje priloga i pravljenje azila. Sve su to lepe i pozitivne zamisli. Kakobilo, aktivnost ovih organizacija u ovdašnjim uslovima, po mom mišljenju kreira mnogo više problema nego rešenja.

Ne znam kakvi su zakoni u Srbiji, ali znam za više tužbi podnetih od strane različitih organizacija za zaštitu životinja ( i domaćih i stranih) protiv uništavanja pasa lutalica, obično propraćenih vrlo neprijatim novinskim člancima. Rezultat toga je da se niko ne usuđuje da se bavi ovim problemom i kako vidim prebacuje nadležnost na druga vrata. Zagovornici zaštite pričaju o izgradnji azila, ali ne primećujem da se isti i grade. A pitam se i odakle pare da se izgrade i održavaju?

Iako celog života imam po nekog kućnog ljubimca, ja lično ne želim da dam prilog za bilo kakvu zaštitu životinja jer mislim da Srbija ima mnogo urgentnije prioritete, najpre zaštite ugroženih i nezbrinutih gradjana – pre svega dece. Imam na umu da su i prošle i ove godine u Srbiji zabeleženi slučajevi porodica koje su bukvalno pomrle od gladi, da ne spominjem da je svako od nas imao priliku da prođe pored gole dece ostavljene na temeperaturama ispod nule na ulicama da prosjače – sto je čisto zlostavljanje koje se nikoga u ovoj zemlji ne tiče i nije ni u čijoj nadležnosti.

S druge strane pitam sve aktiviste i simpatizere društava za zaštitu životinja koje podnose prijave protiv šintera: zašto ne zaštite sve pse lutalice tako što će ih vakcinisati, lečiti, hraniti tri puta dnevno i kupati bar jednom nedeljno i skloniti ih sa ulica i parkova gde predstavljaju izvor fizičke opasnosti za gradjane, izvor psihičkih trauma i u krajnjoj liniji izvor zaraze?

Tolerancija za prisustvo pasa lutalica u urbanim sredinama je 0%. Dakle - nema je. Tako je bar u razvijenim zemljama odakle je i uvezena i ideja o zaštiti prava životinja. Verujem da bar neko od aktivista poseduje njivu u nekakvom selu i da moze da žrtvuje svoju karijeru i porodični život i posveti se čuvanju neželjenih pasa. Takvih entuzijasta ima (bilo par puta na televiziji) i to apsolutno i poštujem i podržavam.

Pošto u zemlji u kojoj živim nema pasa lutalica, a znam pouzdano da svaka druga kuća ima jednog ili dva psa, pogledah malo zakonske uredbe da vidim kako oni rešavaju ovaj problem, a onda pogledah i uredbe nekih drugih zemalja. Uglavnom, rešenje je svuda isto.

Postoje državni azili-prihvatilišta na nivou opština. Sve životinje nađene na ulici bivaju smeštene u prihvatilište. Ako imaju ogrlicu, vlasnik se kontaktira. Ukoliko vlasnik ne želi više kućnog ljubimca, traži se neko ko bi želeo da prihvati životinju. Ako se ne nađe niko ko želi životinju, prisiljeni su da je uspavaju posle 7 dana. Tako je na NZ. Tako je u Americi, takav program razvija Rusija.

Izvod iz jednog od američkih dokumenata na tu temu:

"Lewis Upshur Animal Control Facility is Located in Upshur County and is not a Humane
Society but an animal welfare organization that serves the needs of two (2)
counties. The dogs come into the facility and have a five-day grace period
for us to find them a forever home until they are euthanized. If there is a
collar with identification on it - we work very hard at finding its owner.
We are a rural shelter that has limited means to serve the duty that we are
called to do for this area. We are committed to this - and have found
tremendous success with this website.

This site was established with the intent of finding emergency temporary
foster homes via rescue groups or individuals for these dogs. This is done
in a limited time frame and has nothing to do with the individual dog, but
rather where they are, even the most wonderful dogs face death if they are
at a shelter that has no room.

The reality in America is that if each of us were to take the number of dogs
home that we would need to adopt to solve the problem of overpopulation - we
would EACH have to adopt SEVEN (7) dogs...that would mean a family of 5
would own 35 dogs! Please do not blame the shelter staff for this as many
times there is no choice - it is just a reality of the numbers, and a
reminder for us to pass on the message of spaying or neutering our pets to
solve the problem of unwanted litters of dogs."

Želim da postavim još jedno pitanje aktivistima za zaštitu životinja koje je suštinski bitno kada govorimo o pravima koje sa sobom povlače i obaveze.

Pošto životinje nemaju moć da zastupaju svoja prava, to rade aktivisti za zaštitu životinja. Brane njihovo pravo da ne budu zlostavljane i svirepo ubijane. Slanjem prijava. U realnosti - čopori više ili manje agresivnih pasa na ulici. Posledica – slučajevi napada na ljude i decu. Kada pas koji ima vlasnika, zakolje ili unakazi čoveka, njegov vlasnik zakonski snosi posledice, zato što odgovara za postupke svog psa. Pitam: Ko odgovara i snosi posledice za postupke pasa lutalica? Psi lutalice su prisutni na ulicama zato što su pod zaštitiom društva za zaštitu životinja. Da li će aktivista koji je napisao prijavu i sprečio uklanjanje pasa da plati, na primer, odštetu roditeljima čije je dete unakaženo? Ili odgovornost nije ničija, pošto ni pas nije ničiji? Ako je tako – a bojim se da jeste – onda mi se cela prica o zaštiti životinja, uopšte ne dojmi. Zapravo ne svidja mi se prvo tolika pompa oko zaštite, dok su životinje i dalje na ulici. Doduše lakše je govoriti kako ne treba, nego kako treba, ali nažalost - to ne daje rezultate. Lepo je brinuti o životinjama, ali smatram da je u našoj zemlji gde ni ljudi nisu zbrinuti, više nego nadmeno trositi vreme i novac na spasavanje medveda i pasa, umesto pomoći napuštenoj deci u domovima ili nemoćnim i bolesnim osobama.

Ne prođe godina da izostane slučaj napada psa na dete na NZ. Ovakvi psi bivaju uništeni, a vlasnici ozbiljno kažnjeni.

Posledice napada psa:

Comments